Topola

ввше пдакати! Чујвш ли, AcnacEja? Иерикле не сче никад внше плакати!" ..Ваљда нећешрећи, да ја идем за тшг, да Периклу натерам сузе на очи? и запита Аспасија чисто увређено. ..Не вр.тгилг ништа друто, до ди то, да Перикде никад више не сме пдакати! 1- одг.овори Сократ па га нестане у типпш. Аспасија је бида узбуlјена. Зар тако? На н>у кивни атински народ данас ју је осдоиодио а из гомшсе помирених непријатеља изашао пријатељ, да је заједе, да здогучи и да њу оптужи'? ..Та знаш га, како је чуданУ рече Перик.ле. ..I !.мај стрпљења с њим! Знаш, да иа.м је одан." Но Аспасија се љутида. Па док је,.хшносна с победе, корачала уза свог мужа, про будила се шујачаном снагом у великоумс жен© давно у срцу јој заснована мисао, да особењака казни за увек готову, увек смелу слободу језика му Мало подаље ишла су за Периклом и Аспасијом два човека. гледајући их испод очију; нешто су живо шапутали а подругллш је осмех лебдео око усана им. Биди су то Дијопит и олигарах Тухшдид. „Узгаче нам несретница!" рече олигарах, мрко гледајући. ~У тодико горе по н>у!“ одврати свештеник. ..Знаш народ. Да су је оеудили, народ би је жадио и Перикла би сажаљавао; но

151