Topola

смерпи Софокде. У осталоч нису. хгао што знате, сазхо попцн и жабе то, што че гоне са атичке свете зезхље. Не с.види лш се више v Атини. Немазг воље. да са одбегле женттрине додностх поруху колотера по улицача. па ма како била атимки зачшвена. Та лотиња т животт није.чени по вољи, а иначе изха јопх миого што шта, што не зхирише на добро. 0 што смо постали просвекени, кад ст олошале ххрилике те неча ни стида ни срама? Остајте с боговича! Ја за сад одох преко на Саламихху...." .„Зар да нам срећа зависи од зхеста?" приговбри зху Софокле. ..Вал,а игстрајати. Ја мисдшх, да правогм Ррку треба да буде дика то, да крај све горчинедх тзхтше, која наифе можда, остане у себи ненззгеввен. да жнви даље у непомућеној ведрини и лехтоти као човвк, који оно, што је највшне и најбоље у човечјем животу, оваплокава v лепој apx.roнији бића те га ништа не буни, кад најплетхеннтије ужива у животул* ..А, кад ти се јави старост са клецавим коленима," рече Евришд, ~па ти усахну нзвори ужхјвању V" ..Онда ћу се одрећи ужпвања, којем усахну пзвори.- одврати Оофохчле, „али само тако, да за ведри.лх весе.вем мушких година, које је још свеф спојено са нски.м немирогм, дофе несравхвено легапа. одиста божанствена тишина и ведрина, алкнјонски, лепотом тек сад ххраво преображени хшр старачких година.”

154