Topola

пак ждреб решава се у најужем кругу: како падне, тако обично и остане, јер му Парка не даје времена да се обнови и изглади. Ја пратим унутрапгњу и спољатњу, све даљу и даљу повеснпцу ваше тако чудновате, на слободи засноване љубави. Па ма-како да је тих тај корак. којшх она иде све даље н даље, мбја чула нису сувише тупа, а да га не би опазилаА ..Ти си се дак.ле," рече Аспасија ~од заљубљеника шпчаурио посматрач и сведок туд>убави?“ ..Од онога дана у ликијону, кад си ми. нагло одлазећи од чене. довикнула, да принесем жртву харитама.“ одговори Сократ, „од онога сам дана приносио жртву харитама, али. као што се чинЧ, узаман. Усне ми нису тгостале тах-ве, црте ми нису постале жилије. Па од тада сач пој.мио, да је ретко нли управо никад није дато једном и истом смртнику, да лепоту схвати духом и уједно ју и чулима ужива.“ Асиасији никако није- ишло у главу, да се еад са сви.м утасио жар г којије тада у дујпи младога мозгаоца за час букнуо био без краја и конца. Учинил.о јој се, да је куцнуо час, да изведе малу своју освету, којом је већ одавна намислила била да на ново понизи и постиди философа. «Лукаво ће тек наједаред: ..Оноl’а часа у ликијону, који ти сад опет спомихвеш после толиког времена, сећам се

166