Topola

постојало такво што малично. као што је добра или зла воља. По изби је детуцала голубица. Била је то Аспасијина крилата миљеница, красна птица, сва покривена сјајним белим перјем а око врата јој диван колутић, који се прелевао у плаветно. Често јеголубица слетала Аспасији на раме и тражила \'обичајени залогај мефу лепотичиним уснама. Но често се спуштала и Сократу на главу па се оначо посафивала тако упорно, да је Аспасија у више маха сматрала за своју дужност, да сама свога госта курталише мале наметнице, а у таквој прилици није могла избећи, а да се са свим не приближи Сократу. Па кад бп једва једвице стерала голубицу Сократу са течена. голубица би одлетела другамо па се посадила, а пре но што се посади, сваки пут би загукнула по неколико својих пбтмулих „гру, гру“. „Да није већ општи суд свега света установио, да голуб.ви гук звучи нежно и уиилно, к ‘ рече Сократ, „ја бих. како немам укуса, рекао, да је ружан. Чини ми се готово као придушено рзање. “ „Шта?“ викне Аспасија. „Ружиш зар Афродитину птицу? Узми се на ум, да ти се не осветн птица или и сама богиња!" „Учиниле су то оне већ у напред!" одврати Сократ. „Боговима човек није кадар ућиутраг," рече Аспаеија: ~по кад кад су зле воље те

168