Topola

са једном женскињом није дружио тако радо, као са црноокшг Коринћанкои, те је своје другове најчешке одводио до ње на веселе и раскалашне превесељке. II веселост њена и драж јој биле су зачин у пехару пенушавом младалачкод! миљу Алкивијада и његових другова. Али Теодота није остала вазда тако весела, као што је била, кад је почела ошптити с Акивијадсш. II сувише је лепо било то '[омче. а да би женско срце, ма да никад није .вубило и лга да се за сав свој век заверило, да не Ае љубити, ипак мргло одолети а да најзад слободом не откупи зшлину, коју осећаше, дружећж се с дивним момчетом. Слабо се она с пбчетка освртала на то. да ли јој млади друг крај ње очи јука и са другим женскињалга и етерама. Кад би он с Калијом и са Дизхо-ai пировао у ввену 'стану, она би још сама накупила пуно и красних другарица у своју кућу. Но наскоро се лгладом })азузданику учинило а то га је мало и жацало да се КоривАанка пгго који дан све то векма мења. Билаје замишљена, озбиљна, тек би уздахнула, «а весела јој милина као да је била заражена неком страшку, неком жестином, грчевито би по који иут обгрлила и стиснула свога љубижца. као да хоке да га прикује за себе за цео век, у пољубљаје јој се скотрљавала по хсоја суза па кад би се сад Алаивијад пред љом насмешио на коју друту женскињу или ју чак и помиловао, Теодота би побледела

1 75