Topola

ли, да ја будем онај, који сам био пре, то ми буди и ти опет она, која си била пре!“ Теодота се усиљавала да буде весела. Али јој то понајвише није полазило за руком. Кад би се онда Алкивијад ражљутио па отишао, она би се понизила, шиљала му гласнике и писма, ишла до- њега, молила и преклињала, па чак би и отрпела, да ју разузданик и бије . . . Једнога дана доћи ће Сократ свом младом пријатељу па ће затеАи Теодоту, како сва заплакана лежи пред врати неумиљивога лепог момка. Теодота погледа у њега па позна човека, који је некад онако величао њено „самопожртвовање 14 . Она није више била кадра жртвовати се. За чим она некад није тежила, сад је жудела за тим: хтела је да љуби и да буде љубл>ена. Сад се изјада Сократу Он ју стане тешити па је одведе с Алкивијадова прага. Па онда је хтео да се врати до Алкивијада, да у њега измоли милост за кукавну Теодоту. Али се тако био зазшслио, да, дошавши до Алкиви јадових врата, није ушао, него на прагу стао и даље мислио, све док Алкивијад није пошао од куће па на прагу затекао свога старог пријатеља. „Што си се опет тако замислио ?“ запита га. ..Баш ми се опет било учинило/ 4 одврати Сократ, „да сам ушао у траг суштини милоште. За један час ми је изгледало, као да

177