Topola

даје просјацшга. За оно дакле време,. говорио је исти, увребао је он једаред из потаје, како је Фидија, мислеки, да га нико не види, метнуо у страну и скрио нешто- од онога злата, које је добио, да доврши Атинин лик за Акропољ, а скрио гаје јемачно за то, да га присвоји. Семе потвори, које су Дијопитове присталице већ одавна стали разбацивати и против Фидије, бујно је било прок.зијало. Те тако је тужилац Стефаниск затекао у атинскога народа приуготовљено земљиште. Честитога образника, који се беше опет десио у Атини, вргоше у тавницу услед Стефанискове оптужбе. Творац најлепшега споменика, што је, као што реча Перикле, атински народ сам себи дигао за сва потоња времена, допао је тамнице, окривљен најсрамније. Као што се Дијопит окористио тим, што Перикла није било код куће, тако су и простачки славољуби мутљивци гледали, да прошире свој утецај у народу, док је далеко онај, који их је једини држао у шкрипу. Како се и свет с поља доселио у варош, кад су Пелопонижани упали у земљу, веома се умножио број простога народа у Атини. Осим тога се та светина навикла била на нерад и дембелисање а многи су и после Архидамова одласка остали били у вароши, јер им је непријате.в оиустошио био њиве. Мало се по мало створило оно, што се зове изм-ет, све је више било сиротиње. А баш те гладнице

185