Topola

по удицама. Сви одтари и Ерчесови кипови г што стоје под ведрим небом, окикени су венцима а крај њих су понамештени големи крчази, пуни Вахова дара, који су даровали богаташи и дади народу, да пије, колико му је воља. Опет Ипоник изнео вина у Керамику и за дозшће и за странце па зове сав народ, ко хоке да дофе, па га части под ведрич небом на душецима, што су напуњени бршљаном. Заборављена је ратна невоља, примирила се размирица странака, Дијопитове накане застале за час и прекинуле свој иначе непрекидни ток. Свуд влада само мир и радост. Оно се до душе са свију страна чује гласна шала и весео смеј па двоструко је оштра сада досетка, двоструко живахан језик у Атиљана. Али тешко сваком, ко за тих дана учини што на жао ком атинском Јдшђанину! Не помаже му ни изговор, да је био пијан, мора изгубити гдаву. Како то, да човек наједаред види толико дивних женских по удицама ? Ко су те ведрогледе, богато окићене, намамне лепотице? То су јеродуле из Афродитина храма у Коринту и друге свештенице миљу те врсте, које су, умножавајући број дрмаких дру:'арица, дошле из различних градова Грчке на највеселију славу Атињана. Еј, ала је та весела дијониска слава домамила голему смесу страна света, што нигде нема станка! Погледајте само опсенаре и чу-

189