Topola

Памфил му се изјада. „Ваш си луд!“ рече Менон, клибеки се. „Хоћеш да срушиш зид па си се заман одупрео лактовима! Лези пода њ па спавај: кад •буде хора, срушике ти се он и сам на главу!“

XXIII. Дијонисова слава.

Двоструко се сјајно, двоструко живахно прославнли зимски свеци у Атини, по што се одахнуло од потмуле ратне стеге Но са свим се одуздало миље и весеље, од како блаже ћарлијају ветрићи с мора и од како су настале највеће славе Вахове, велике или градске дијонисије. По шумама се јавља пиљута, весело цвркуку на морској обали зимороди а са кровова ласте. По висовима Ижита, Пентелика, Ликавита пупи на сваком грму премалеће. Љубичица и саса, јагорчика и брндушка изникле а чобанова палица, кад је преконоћ заборави на гго.ву. у јутру је сва оплетена шарним цвекем и зеленом травом. Лађари у пристаништу дижу котве, растварају једриште, усправљају катарке и распињу једра. Нов се живот буди по валима Саронскога Залива. Кзасланицн савезннх градова и острва долазе и доносе данке у Атину баш о слави. По свим свратиштима, по свим кукама атинских грађана врве гости из даљине. С венцима, у стајаћем руху од ране се зоре мотају гомиле домаћих и странаца

188