Topola

зио v вече, са још ким или са још више другова? Зар нисмо у недрих доносили Дијонисових златнихјабука? Зар нам главе нису биле овенчане лишкем Праклијеве беле тополе. које је испреплетано било скрлетним тракама? Но, али тога од сад впше неће бити. Није ми ни на крај памети, да икад више дсфем амо, ни сам, ни с другима! Хајдемо-те, брако и пријатељи! Овде ми је дуто време! Остај с боговшга, Теодота!" Та претња поплаши Теодоту. Јадница стане задржавати лепога љутицу па обећа, бришући сузе, да ће радити све, како је њему воља. „Е па добро!“ кликне Алкивијад, „а ти уради, што сам мало час захтевао да урадиш! Де да се и опет увертго. како свет има право, што те крсти првом учетницом! “ ..Па шта да играм?- запита Теодота. „Мало час си," одврати Алкивијад, „подбодена жаоком своје страсти, била веома налик на Ијону, коју је од Ире послан обад гонио те је сва очајна лутала по свим земљама овога света. Ако ти је по вољи. ирикажи нам, уметношку полепшано, оно, што мало час видесмо у тебе на суровој, немило]’ јави!“ Теодота кутећки стане играти Ијону. Уз фрулу је играла доживљаје Инахове ккери, како ју је Зевс замиловао, како ју је онда Ира стала гонити, како ју је по Ириној наредби оковао стооки Арг па пазио на њу,

197