Topola

како је ио убиству чувара јој неумољива Ира послала на н>у жаокастог обада, који је вија по свем свету. Изнајпре је Теодота морала себе савлаЈјивати но мало по згало као да се све векма одушевљавала те јај се сва душа слила у оно, што је прикаеивала. У њеној је игри било неког уметничког савршенства и неког ватреног израза, који је заносио гледаоце. Но кад је прешла на Ијонине патничке блудњр: те стала давати израза ужасу са Ирине љутине и са жаокасте жпвотиње, коју је богиња напујдала на јадницу, кад су јој крети стали добијати карактер неке дивље страсне журбе a v страх бегуничин као да се помешао и јад са изгубљене среће у л>убави: тада је црте Теодотине и сву јој душу стало прожимати нешто, чега се човек могао поплашити. жасно је природно и истински умела да прикаже бес. дахтај, очај. Али не лрсфе дуго а она није внше играла Ијону. Очи јој се избу.више па се ужасно стадоше превраћати, груди јој се иадимаху, отворене јој усне покри лака пена. Тако дивљи и напрасити постадоше покрети јој. да Алкивијад и другови чу престрав.вени скочише до ње, да зауздају разуздани бес. Она се онда поче утишавати. Погледа унаоколо блесастим очнма. стаде се смејати као ван себе а оне око себе стаде звати чудним именима. Алкивијад јој је бно Зевс, у силина прерушени Калнја био јој је Пјонин отаи, ГГнах, у млађаном Диму чинило јој се да гледа стоокога чувара Арга,

19S