Topola

гова. Дух Јелинб није већ више прекрт био према том сањарству те је оно већ овде онде почело да хвата корена у души појединаца, На такве покушаје. да се тавни и гмистични божански култ са Истока пресади у ведру Јеладу. нико није погледао са већич огорчењем, него Аспасија, п она се точ сањарству опирала, колико је год могла. Весели млади Алкивијад. који није чогао да схвати туровне сањаријетесе лчтраво грозио н>их, помагао је Аспасији као срчан борац против оних мрачњака и опсенара. 0 Дијонисовој су слави те летрагирте и ти Савацијеви свештеници мислили да је згодна прилика. да врбују присталица за свога бога и спаситеља Савација и за фанатичну му и грозну службу. Увенчани тополиним лишкем и коморачем, као обично, ходали су по улицама. у рукача су носили змије, којима су витлали себи над главала. народ се гомилице купио око њих а они су онда уз коривантску . уку кимвала и тимпана играли своју помамну игру, тако звану сикиниду. Уз то се шибали тако, да је све лоттила крв са њих. Један је од метрагирта скупио бчо око себе велику гомилу света па је жестоким кретима и гласно вичући стао проповедати и славити бога Савација, што избавља свет. Тбоворио је о потајни.ч посветама, говорио је и о делу, које је најузвишеније и богу најугодније, говорио је о том, како је човек дужан сам себе да унакаии. ■ Док је светина стојала око метрагирте,

203