Topola

сдушала га па донекле му и веровада, појави се наједаред руља пијаних Итифа.вана. Управо су још за времена били стигли, да чују, што тај страни занесењак булазни о служби Савацију и о дужности. човеку налаже, да се сам унакази. „ТПта?!“ повиче разуздани главар Птифавана. „0 таквој дужности сме још ко да говори посред обиља вахнске свечаносне милине?! Пе! Такве се речи неће више чути у ј.елинској зем.ви, док је Птифаљана!" Ру.ва пијаних и обесних момака јурне на метрагирту, шчепају га па га баце у Варатрон, у понор, што је зијао тт у близини. Мефу ваханткињама, које су ходале по улицама и учествовале у светковини, биле су и Аспасијине девојане. Та и како да не уживају слободу оне, које су биле одгојене за слободу, како да се не науживају тих дана, којих се раскивали окови и рушиде све чефе чак и онима, што су иначе били сасвшг без слободе? II аркадиско cv чобанче. ма да се противила. прерушили у ваханткињу na je одвукли у разуздано коло. Младом Алкивијаду као да је веозга згного било стало до тога. да мефу ваханткињама, које изафоше из Аспасијина дома, буде и Кора. Кора до душе ни налик није била тако лепа као другарице јој. Али је била крта а чудновата јоузбиља дражила је обест у лепога момва, распалида га најзад чак до дрскости. Коре ради се са својим друговима упутио за

204