Topola

206

натурили биди образину, и онје лимо вољу пошао за Ксантипом и Паралом на раскалапшо весеље. Врева око њега била му је неповољна, чак га је и плашила. Све му је изгдедадо и сувише раскалапшо. Сулуди се Менон на агори понашао безочно као и пас му. Најзад је видео Ман, да му ce ругајт ругачи а, како је био невешт, није умео да се брани. „Пазите добро!“ рекоше неки из гсшиле. ~Тај туровни сатир је сумњив. Већ више се о Дијонисовој слави завид.виве сенке из доњега света ушуњале међу жив свет, иди чак и сам Танат, или Куга! Здерите му образину! Ко зна, какво ће нам се дице указати 1У момка се псшрсише мисли, . глава га стаде бодети, снажним својим мишицама прокрчи себи пут кроз титпму па се упути куВи. Дошавши куки попне се неопажен на терасу на крову, која је у тај згах била са свим иразпа. Онде се спусти на малу калгениту клупу, скине с лица сатирску образину, метне је крај себе па се замисли. Црте су му добиле биле израз дубоке сете. Као да му је на срцу био потајан јад. Што се извукао из хучнога весеља Дијонисове славе, то можда није било сааго с тога, што он у опште није марно за такво весе.ве, него можда и зато, што је био сметен услед дубока и силна утецаја на душу му. Дуго је Ман седео тако крај сатирске образине па за.ми-