Topola

214

смо нас двоје слободно склопили такву _миљеничку везу срдаца. Милошта ваља да сеодрече тиранске навале, која ју гони, да уништи слободу оноч, кога љубвг, али пред мојим духом нерешено стоји питање. Је ли то милошта кадра? Је ли икад у стању , победоносно одолети тој навали?" ..Може". одврати Аспасија. ..јер мора моћи. а ..-Ђубав. рече. не може човек зауставити кад пође! ц настави Перикле мало после. удубљен у мисли ..Шта ће бити од нас двоје,. Аспасија, кад лепи јој жар згасне и у наших грудих?" ..Онда ће.чо рећи,- одговори Аспасија, ..да смо заједно проуживоли врхунац срећена земљи! Нисмо живеди заман! На вршку живота на душак смо испили миљенички пехар у пуној снази живота и милоште!" »Испили на душак испили на душак! понови Перикле, говорећи преда се т.муло те речи. „Казујеш ми ту речи. са којих се леди срце зга . . ..Пехаршга је суђено, да их човек испија на душак," рече Аспасија, ..цвећу је суђено, да вене, а свему, што је живо, суђено је.. да га привидно нестаје, у истину пак да се обнавља у вечитој мени. Но смртан човек ваља на ту мену и промену око њега и у ље.му самом да гледа ведро мирно као прави .мудрац. Будаласто би било, кад би човек вијао оно, што одбегне. Доћи ће врече. кад.