Topola

218

обоје бона срца. обоје бледо, немо и застифено и ни једно није смело да прифе другом руци па чак су и очи плашл.ивр спуштали једно пред-друти.у сатир и ваханткиња[ ..То двоје се воле!“ рече Перикле Аспасији. ..Воле се то двоје, али. како се мени чини, воле се некако особито. гмимо други свет. Као да им се воле сазхо душе ■ Непрестано говоре само о жртвама, које би ради да принесу једно друро.м." ..Одиста," одврати Аспасија. ..њих се двоје воле неком особитом милоштом, какву су могли изумети само Ман и Кора. Милошта шх је одузела сву веселост, бледи су и болани. тужни су. па ма да знају да воли једно друго, ипак немају никаква уживања од своје међусобне милоште, јер ево не сме једно другом ни руке да пружи. а некххо ли да иољуби једно другол 1 ..То је срамеж.вива милошта.рече Перикле. »непорочна. бона, несебична, одрековна. пожртвовна милошта. Можда таква милошта сталношћу и лепом равиочером накнафава оно, чега у ње нема а што заноси божанским миљем. Можда се за н»у мање сме рећм оно, што ти мало час рече за шхлошту. да је подложна природну току...« ..Болест је та тужна милошта!" повпче Аспасија узбуђено. ..Тешко дант. које ју изу_меше! Та нова, белшх ружама овенчана. бледолика Афродита ннје искрсла из мора. обасјаног зориним руменилом, него из аркадских