Topola

217

jmi завичајем Вал>а ти да одеш оназго до Јелеспонта па оданде све већма на север, онда ћеш зацело наки свој завичај. па можда и краљевину...« ..Радо бих ја ишао на север“, рече Ман, „али бих тужио, кад бих помислио, да си ти овде и да ааман чезнеш за куксш, за Арка,диј ОМ u Кора спусти очи па неко време гледаше зачишљено у земљу. Мало после рече; „Ја не знам, како је то, Мане, да бих ја исто тако радо пошла на север, као и у Аркадију, кад бисмо нас двоје пошли заједно. Па мени се чини, камогод бисмо нас двоје пошли заједно, свуд би била Аркадија.... 4Кад девојче изрече те речи, порумени Ман а рука му опет задршке, као увек, кад би осетио, да овлађује њим велика а уз то и плашљива унутрашња узбуда, па у први мах не иогаше изустити ни речце. Тек после почивке почне опет; ~Али би ти, Кора, зацело куд и камо радије пошла до твојих у Аркадију! А ја ку радо поки за тобом и постаку пастир. Свугде, камо бих пошао за тобом. чини ми се да бих нашао своју постојбину па чак и краљевину Ту запне па опет порумени. Са улице амо разлегала се хучна вика руље ваханата, што у тај мах прбђе туда. Сјале се буктиње, звучала је ведра, весела песма, арајство је клицало у разузданој слободи а овде горе стојало је момче и девојче једно пред другим,