Topola

223

што грозно: узмите све то. па Аете морати признати. да почиње бивати несносно v атинском граду. Па још ако ја сад узмем Ипоникову ккерку, постаће јелинско небо сиво, као гомила пепела. Али данас ћемо се још веселити. тако нам Ерота са громовним треском! Немојте се, цуре. љутити више! Де да весело и обесно објавимо рат суморврм силама, које нам прете! Де да с пОругом пукнемо прстом под ноо свим знамењима и чтдесима! Па све да ]’е веселе воље нестало из све Јеладе. у овом се кругу мора још затећи. Зар немам право, АспасијаУ" „Имаш право!" одврати ..у боју против свега, што је суморно, нас смо двоје савезници.Тако рече па нареди, да се донесу други пехари те се опет у великом крчагу стадоше пенушити красни вали, испражњивале- се и опет испражњивале сјајане купе. Јасна шала, смеј и весела попевка ориле се по перистилт а с Алкивијада су све севале варнице дијонискога духа. Тако је дошла била поноћ. Наједаред се у дну отворе врата, која су излазила на перистил. На врата изађе лагано као аветиња склопљених очију Ман, Ман месечар. Он није био на гозби те је у своје време био легао. А сад је ужасна бол>а дигла била спавача са постеље му. Кад месечар жмурке стане пролазити кроз перистил, замуче јасно весеље те сви. прострујени лаком језом, по-