Topola

229

..Ето вал!" викне Алкивијад. ~Дакле још и сунчеве помраке и аветиње по дозшвима старих весељака! Цаба и света, кад тако почиње да се тзгури! Још једаред, другови: напред у бој против сумориие времена, што прете. да ће настатн! " ..Зар смо спали на подстрек повиче млади Калија ..Тако ми Ираклија! Зар нисмо целе ове светковине урадили своје, као никад до сад? Зар не стропоштасмо метрагирту у Варатрон? Зар се не понашасзш сви онако, како се згогло очекивати од веселих Итифаљана ? Па зар не беше за нама сва атинска омладина? Беше ли икад у Атини обеснијих дијонисија, но што су ове? Видесте ли народ икад тако весео и тако раскалашан? Да ли се вино икад разлеваше бујније? Заввдоше ли икад више зхладих цура у тишми ? Беше ли икад у Атини више драговол>них свештеница згиљу V Па да ли икад беху већма тражене ? Шта ти то говориш о суморнихч временима. Алкивијаде? Ово је весело време, велим ја. Свет напредује у весељу, не да назадује, као што ти зшслиш. Па претило што му драго, свет ке бити све А тако и ваља! Живело мшве!“ „Живело миље! 1! одазваше се сви па се куцнуше пехарима. ..Калија, честита момчино, дај да те загрлим!“ повиче Алкивијад па пољуби друга. „Тако хрћу да говориш и ти и сви ви! Живело миље! А да би могло вечито живети и