Topola

228

дар у куки. Па баш и зато сам заметнуа шалу те нај слсбодниј е стао говорити с њеним мужем и обасипати га пријатељским миловљајима. Од то доба ни да чује више за мене, па кад сам ономадне мужу јој послао у кућу сладак колач. тако се у бесу заборавила, да је колач избацила из котарице па ногама стала газити по њему! . А Сократ ? Тај се кукавац само усудио рећи; .. Па шта си добила тимУ Да ниси изгазила слатки колач, могла си га појести!“ Еј туго! изгледа као да у Атини ни најмудрији .вуди не знају, како ваља поступати са женама!“ „Тако ми демона“, настави Алкивијад, искапивши свој пехар, „понављам; ово је смак свету! Дил затресен. Теодота полудела. мудраце кикају жене шг, ја на скоку. да запросим lInoHHKOBv кћер, Савацнјеви свештеници ио улицама, месечари по крововтга, Пелопонис се дигао на оружје, на Лимну и на оближњој Егини куга . . „Немој заборавити сунчеву помракуД зачу се ту Дим: ..а ваља и то споменути, да, као што се чује, нека аветиња хода по Ипониковој кући . . . ” ~Је ли то истина ?■• запитапхе сви присутнога Калију, Ипоникова сина. „Тако је одистаА одговори овај па стане причати, како се одиста јавља нека аветиња у ку±s н његова оца, па како му је отац постао за.миигљен и блед, како је сшршавио, како ту не прија више ни најслађи залогај, па како га Hofey мори мора.