Topola

232

њен вити струк па пбљупцем хтеде да запечгати склоп.кени савез. У тај мах свшш, који погледаше у Симету. паде у очи силна румен, гато се просула по лицу јој. Симета се извије из Алкивијадова загрљаја, руком га одбије од себе па се стане тужити, како јој је наједаред главу обузела жарка ватра. Уједно је изгледало, као да јој ватром осушене усне же.вкују свежа напитка. Пружише јој вином напуњен пехар, али га она одби. захтевајући. да јој даду воде. Испразни за тш неколико чаша хлафане воде, али као да су само слабе капље пале на масу уеијана туча. Тада опазише, да су јој поцрвенеле очи, у које је подишла била крв. У девојане језик отештао, глас јој доби суров, промукао звук, јадница се стаде тужити. како јој гори и отиче грло, непце. језик. Уједно наифе на њу нека страва, зглавци се на рукама стадоше грчевито кретати, све јој тело задрхта, танак, хладан зној покри удбве јој. Хтедоше да је одведу у н>ену одају, на постељу јој, али тву као да стаде шибати дивл>а страва, јадница захте да скочи у бунар, у какву дубоку, хладну водт, полети као махнита и једва ју задржаше силом. Дотле су дозвади били Перикла. Перикле дсфе, види, шта је с девојаном. па пребледи. „Разиђите се!“ рече теревенчари.ма. Овима су главе биле још пола замагљене вахиским ђором.