Topola

236

опттом забунолг и изопаком споји настанак великих фчзичких зала. кад се чини. као да је армонију и проредак душевнога света помутило нешто заједно са телесним. Такво вреле настаде сад за Атину. настаде за сву Г рчку. Пропасти графанства. која се унутра увлачила а лагано и мало по мало прпуготовљена бида све то веким раскошлуком и све то већом жудњом за уживањшса, превлафивањем пусте дшиагогије, но највише природншг током свега, што је људско а што незхиновно са цвасти силази до оиада и до изопаке тој унутрашњој пропасти придружио се раббуктај крваве борбе мефу племеншш Јеладе а из те борбе ннје нжко најзад изашао као победилац, него је заједнички пропала слобода и срећа свију, придружиле се грозоте страгане куге, помора, што конаби људе. Јелинској »калокагатији« би суђено. да буде подрмана, не би јој суфено. да остане ..здрава душа у здраву телу. а ттг се донде дичио јелински живот. Брзо се по свеч граду Атињана разнео глас о првом случају куте у Периклову дому те раскалашну вахиску добру вољу одагна бледа страва. брига. од које човек постаје као узет. За првом долетеше и друге стреле тога давидуха те је већ после неколико дана беснео помор, развијајући све своје грозоте. Као што се десило и код Спмете, обично је болест избијала тако, да главу обузме силна ватра и уједно да се и грло запади и отекне.