Topola

душа. средиште наЈСлавнијем атинском раду, и кад је Аспасија добацила Периклу речи: ..Ниси ти више Грк!" онога се часа десило тако, као да се не само предерала згаљеничка веза Перикла и Аспасије,- него као да је препукло срце у јелинскога света као да му ]е потавнеда звезда: па се -уз победоносне крештаје на Партенону зачу као неки злобан церек злих демона из ваздуха над височ Акропоља. Сову.вагини крештаји пробудише Ерехтејева свештеника. Беше му, као да ти ccteyљагини крештаји веле: „Устај, настало је твоје врече!" А. демони су дошаптавали једно друголг: .. Једва нам једаред дадоше власт, да продреж) 1 Е па добро! Де да се спустимо на Атину, на Јеладу!” На чел v тој чети злокобних демона летеле су Неслога и Куга. Куга је раширила своја црна крила. па одлетела пре свију, оназш над варош Атињана, која је увијена била у чрак, али се ио њој орила вахиска вика. Куга је требала да нађе често, где је свечаносно весеље било најбујније - нашла је то место па 'се, као но крагуј, устремила доле на дивотну младу краљицу миља у Периклову дому. Најлепше напупела млађана Јелинка. којој је, хгао што Алкивијад мишљаше, ваљало да од сад влада, паде прва демону на жртву. ГГма времена, кад ср са унутрашш.ом пропаигку, са превратом моралне природе, са

235