Topola

те га стали вијати, блудео је Сократ даље. Наједаред се обре пред Перикловом кућом. Застане Кодико ли је ххута прешао преко тог прага! А колико је сад прошло времена, како није стао на н>! Готово несвесно и нехотице приђе вратшха. Опази, да нису затворена. Као да су укукани заборавили на и>их, пренебрегли их, није било ни чувара крај њих. унутра. Двориште беше пусто. Лз куке не_ допжраше ни гласак Ррозна беше тишина, која га ту окружаваше. Тада му се од перистила амо у сусрет јави светило неколиких св£ћ а. што су дхутно горуцале. Пређе га језа, ни.сам није знао зашто. Но у исти мах га нека незнана сила стаде гонити напред. Тада види насред перистила постељу са екрлетним духпецима. На скрлетшш душецима лежаше самртник. тело му увијено у сјајно бело одело, чело му овенчано зеленим бршљановим стржајама. Чело главУ мртвацу жена погнуте главе, бледа и нема као кип од хсамена. Сократ застаде у затку. Као укован. н.и да се макне. Очи му укочено, баш тсао у човека без свести, гледаху у мртвауа и л т жену, што сефаше мртвацу чело главе. К’ао мрамор бледа, неххомична жена беше Асиасија. Врпхљаном овенчави самртник на ск-јхлетном одру беше Перикле, Олимпљанин. Мртав лежаше Алкмеоновкћ, коловсфа оној бесмртној чети узвншених духова, који су Грчку прославили иа све веке јунак златном;

261