Topola

веку човечанства. који се још једнако зове гго њему, који је он дочарао био над Јеладу па за чијим је нестанком нестало ето и њега. Још веће и угледније изгледаше сад тело јуначкога човека. кога је уморила стрела ужаснога давидуха. Али је и сад као за живота, разливена била благост по мушком му лицу. Чак ни куга није унаказила те племените црте Па изгледаше, као да сирт није срушила и уинштила Олшшљашша, него као да је' у души сломљенога опет дигда до’ пуне vi у величине Поновљено се сјаше сад опет са мртвачевих црта онај ведри мир, којега је у живога нестало било за последњих му дана, изравнан изгледаше расцеп, кбји се у последње време ушуњао био у душу АспаоиАтна мужа А шта ли то смишљаше бледа Аспасија на Периклову самртничкоч одру? ЕВеним се духом низаше сјајан низ легшх, великнх, ведичанствених тспОмена. Секаше се часа у Фидијпној радионици, кад се плавено око тога човека први пут срете с ввеним, кад га иосле мупхки озбиљне борбе о величину и моћ Атине окова лепота. уТебђаше иред њо.ч лигс му, час како стоји на беседниди на Иикни па заноси народ час како сав срећан, одушевљен, хода с њом по внсовима Акропоља, уживајуки у свему величанственом, што онда постајаше пред очпма му час хсако, опет занесен тежњом за делима, пред Самом извојева себи нове лово-

262