Topola

263

рике час како топло живахнуо у Милиту, испуњавајуки најлепиш човечји ждреб, на цветној висини живота, капи с њом з носни пехар мтаа час како на Акропољу на очиглед тек довршеним, бесмртним творевинама склапа с њом везу' а душа му пуна великих лгасли и нада... Добђаше пред њом у својој племенитој величини, у ванопввивој својој моки над л>удима, у својој достојанственој мужаствености бдаг и разборит и јуначан-у исти мах пралик правом Јелкну, и сувише духовит и душеван, а да би утонуо у сурово јунаштво, а опет и сувише пун живахнине, и сувише снажан за рад, а да би нашао пуна задовољства у мекушну уживању, у чаровниж оковима лепоте и-милоште. Но онда јој изађе пред очи лик му, и како уз >ву ходи по пелопониским дубравама, како све већма и већма тихим сенкама прелеке збиља преко чела му, како он, прожман најтајнијим животом и смеровима времена, што крочи напред, продахнут неодређеним дахом нове, озбиљније, мутне будукности, ћутећки крије свој најдубљи ocefeaj, дов не ирестаде бити Јелин у духу и смислу лепе жене, с којом је склопио био ведру миљеничку ‘везу милоште, и док га, пошто је у својој рођеној ,душ.и проживео сав ток у развитку јелинства, не спопадоше неизлечиво суморне слутње те се он и сам не срупта заједно са силом и величинсш своје отаџбине. Као што је Аспасијино око у лице пре-