Topola

265

Наједаред искрсе пред Сократа човнк као спремаи за пут, а за њи.м роб. Беше то човек оштрих, озбиљних, готово мрачних дрта. Кад се састаде са Сократом. а он га промери од главе до пете. Сократ диже очи, кад му онај пресече пут, па позна Агоракрита. ..Камо по мрачној ноћи?“ запита мозгала некадашњи друг му из Фидијине радионице. ..Мене дозва хитан посао амо у Атину,‘‘ настави Агоракрит. кад види, да Сократ оклева одговором; ~али се жури.лр да што брже иаађкм из окуженога града. Одох у Рамнунт, да најзад урадим, што захтевају од мене већ од толико година амо. да моју онде намештену богињу снабдем оиим спол.аиш>им знамењима, које ће ју од Афродите створити Немесидом. Дуго сам оклевао, али сад ме нешто гони, да учиним свету по во-љи. Нека дуже не сумња свет у земљи Атици, да одиста борави посред њих Немесида место насмејане Афро дите! Та .мене је обвезала она богиња, пхто ходи лагано али цоуздано! Иар се није место мене осветила жени. коју .мрзимУ Сврнула је богиња одмазде и у дом Перикла и Асиасије. Па сад сам најзад још разабрао, да је • чак сама зараза тре неколико дана ■ сиопала 11ерикла па га вргнула у постељу! Сократ дигне очи. потмеда Агоракриту v очи иа рекне ткхо; »Умро је!« Агоракрит се смути па ни да би речи.