Topola

пчела долети па стане зујати око детета па му за час додирне усне, тек олако и безазлено, и готово целивајући их. Па онда одлети опет. Кад то види стари 'жрец, а он рече: „Знамење је богова тај целов пчеле са Имита Са усана тога детета тећи ће некад беседа слатко и причамно, баш као но хгед! " Поглед на то дете чудновато узбуди Сократа. Ие умеде сам себи да разложи осећај у својим грудилт. Али ii е будукност већ донети разјашњаја тому. То дете ту пред очима неуморног истинаша, кад дорасте до младића, јављаке нову науку. Са усана ће му теки мед. Али ће најслађом речитопгку проџоведати најгорчу науку. Учиће, да је тело тавница души и да се душа. отимајући се од њега, мора винути у надземаљске крајеве. Учике, да Ерот мора презрети земаљски свет па се дићи у сјајно царство вечитих идеја, што светле у неизмењивој лепоти.... А та ће наука наћи одзива по оближњим и по далеким обалама и постаке лозинка нову времену и освојиће свет у познијем одјеку са усана човеку из Галилеје. С њом пак тријумфоваће таксфер у новом облику слово Савацијевих служитеља и метрагирта, .мрачно слово, које ће казивати, да човек ваља сам себе да кињи, да се унакажава.... Замишљен изађе Сократ из Аристонове куће. Попне се на вис са којега је у јутари.ој светлости гледао атичку земљу и море.