Topola

Па тужшш срдем дркћућ као прут, Вели ти: „збогом! збогом! сретан пут! Е нога твоја већ је прешла мост С којег ћеш јоште данас у вепност!

Над Савом Рајковићем!

сраским глумцелс. 3(ј Ј Сомбору о. (17.) децембра 1880.) авеса паде; свршпо се чпн си своју улогу &На позориидп мучна живота. : Па је л’ тп тешка бпла улога Што ћу је једном и ја игратн? А је л’ ти жао, што си тако млад Стресао с душе земну прашину, Па отишао у ону област Гдено јунадн твоји бораве Бесмртни смрћу што су постали ? Гдено на трону седе високу, А подајниди, столећа дуга Столећа бурна, нод подножјем пм Полегла као јањци питоми Е престолу пм ништа не могу. Ти си већ тамо на оном свету Где п јунаци твојп бесмртни,

307

ПЕСЛШ МИТЕ ПОПОВИЋА