Topola

Еоје си нама дпвно престављ’о, П уметноиЉу твојом нзврсном Опчпнио п очарао нас. А је л’ тп жао твојих другова Прпповедача огње-језпка, Успавалу што буде српску свест, Пз непознатпх тавнпх гробова Велике што нам зову духове, Према којпма млого смо мањп Нег’ према орлу врапче лакомо? Је лп тп жао онпх дасака, Ончпњљпвога света сјајана Где васкрснулп дусп шапућу, Етирска свпрка где тпхо брујп, А оппјена душа глумчева у језеру су мплоте купа? Је лп тп жао свога народа Заљуљанога тога дрвета На ком сп листак бпо зелепп ? То једно мора да тп је жао! Жао? а зашто ? шта тп је дао ? За жића твога круну трнову А сад на скрињу венац лаворов. Па куд Геш више, паћенпче мој? Народнпх слугу то је награда. Ал твоја, Саво, нешто је већа:

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА