Topola

На сунчане свог живота дане И на благи санак свога мира ! Кад ће моја радост да се врати? Еад ће опет срце ми невољно Запграт’ од лупе од оружја? Кад Ку и ја, ка Оскар витешкп Да засијнем од челика светла? Чујте реке поносите Коне II бреговп што небо тпчете Чујте песму старог Осијана! Као сунце диже ми се песма У дубинп измучене душе Те осе Там завидљпву радост Минулих п блажених времена! Видим, Селмо, куле твоје красне II грме ти около зидина. Чујем ромор лепих твојих река К лицем лицу, гледам ти јунаке Што на зборе чплим кроком скоре. Фпнгал седи у колу јунака Наслоњен на штит Тренмора славна Сабља му на чпвплику виси А он слуша песме певачеве Дела своја из бојева л>утих Славу још пз доба млађанога. Ал ето ти Оскара из лова,

317

ПЕСМБ МИТЕ ПОПОВПЋА