Topola

Нема мога Аргона јунака Нит Руноне лепе моје ћерке. Ал ето тн омиљеног пажа Изнешоглог ето тп Рунара Сузним окозј гледајући место Где су мртви иали мојп синди. И одосмо за Рунаром пажем И нађосмо спнове ши красне Прикованом у срца им стрелом Те их онда закопасмо тужно Поред ове валовите реке. Овде лежи Анир недо драго Те не гонп коигуте скакаче. Савпјам се до земљиде црне Еа одељцп остарела дуба Сузе ронећ’ из очију мутних!“ „Славни краљу! Оскар бесеђаше Зови моје чувене јунаке Из шпроке, из земље Морвенске. Сутра ћемо иодигнути војну До језера Танонска отићн, Што заразом на далеко грози Да не кличе већ Кормало више, Е на врху нашега оружа Коштуњава смрт је неумитна!“ И одоше кроз пустињу жуту

325

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА