Topola, 02. 01. 1884., str. 343

Слабомоћни своји крили Зуку дижу по рудина. Па шта видиш, дпвна звездо? Тн се смејеш, тп тек јездпш, А уморни,- а таласи Радосно тп перу власи. Сретно, звездо! ... Ал’ засијни Осијана духа зраче! И засијну, не мож’ јаче. Ж већ виднм браПу своју Де с’ у граду ЈГори купе, Као негда што је било Још за доба сретннјега. Стоји Фпнгал, ко ступ магле, С витезови, с добрп бардп; Око њега Улин седп, Стасит Рино, громовнога И звучнога Атин гласа II Минона чедна мома. . . . БраРо моја, друзи мили, Ала сте се променили Од свечаних онпх дана Еад смо још у Селми билп И песмом се натпдали Ка’ пролетњп поветарцп По брежуљку када леРу

331

ШSСМБ МПТЕ ПОПОВИЋ-А