Topola

Ко је онај старад седи Сузним оком што ме гледи Наслоњен на суву штаку ПоерћуК’ у свак’ кораку? Бабо ти је онај старац, Што ј’ за славу слуш’о твоју У огњеном љутом боју. Камо среће. да ј’ нструо Те да никад нпје чуо Рик суморан јасне трубе Што ј’ његовом јединчету Смрт прерану огласио. Пуштај сузе, старче седи, Дај живота својпј беди, Та спнак те неће чути Е у гробу ладном труне, Неће чути, како бабо, Очајно свој ) г дес куне! Па хоће ли и у гробу, Хоће ли да једном сване? Хоће ли те, мој јуноче, На истоку када нлане, Пробудпти зорпн зраче? Неће више тврда стена Зачуђено тебе глати Нпт’ ће зора ладовита

341

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА