Topola

И о светлих оних дани, Кад је сабља уздпгнута Сало ропске ланце секла, Кад је крвца нз недара За слободу само текла. Од то доба већ је млого Престола и круна пало, Али што се за мој венац, За мој листак жртвовало. Коме сам се око врела Ја оплео мушка чела: Тај се живом венч’о славом. Тај умрети никад пеће Докле сунце небом тече, Хај, па то је мени дости Ја сам символ бесмртности!" Рузмарпн му одговара, А одговор пун му жара: „Бадава је твоја хвала, Што ј’ међ нама овде пала. Јер ја теби пе устунам, У рујном се вину купам. Где ја одем, ту се иева, Ту весело срце бије, Ту се игра, ту се пије, Ту милина лака вила

357

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА