Topola

Ја сам тиме задовољна.“ „Кад тп нећеш“ рече ружа „А тп пптај пољскт саст Жлп нашу кону, лалу: Критпнар је то на гласу.” Кад то чула бела лала. Зајецала, задрктала, Па ће онда рећп жпво Поносно, ал’ жалостиво: ~Ја признајем, да не моту Да се с’ тобом упоредим, Али нешто ппак вредим, Јер сујету не познајем Нпт’ ће пкад мојпм крајем' Ал крпво ми с’ ваше хвале, Којом себе осппате, II гато се за празну славу Надмећући отпмате. Нек вам буде по беседп, Верујте што верујете, Ал’ што мене силимице На крст мука расппњете, Нек вам нпкад нпје просто! Јер ја нпсам томе крпва, Нпсам крпва, што сам жива. А и моје срце с’ цепа,

362

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВЕГЕА