Topola

11

ска прпвреда. С тога су словенски народи готово свн земљорадениди. Плуг су они изумели и од ншх су га Немци прижили, па га тако и назвали (Pflug) ; а од Словена су и Готп увела реч хлеб (lileib), jep су Словенп, у време познанства свога с Готима, већ одавна умели хлеб да лесе и пеку... Сдовенска поља и ньиве, биле су врло дивно обрађене и пуне свакојаких усева ... У време жетве и саме богатије кметске жене код Словена радиле су са осталом чељади, као и данас што је код нас. Главна храна им је била под>ског рода, просо (проха) и елда; а од стоке бели смок и печење. Словени су се корисно бавили и сточарством : имали су добрих коња и били су богати рогатом марвом. Они су од памтивека знали за ичеларство, и .мед имје, водом помешан, увек био мио напитав. Простране шуме, особито код источних Словена, биле су пуне зверињем сваке врете, па лов на звериње и трговина с кожама долазили су у важан део рлдње њихове. Поред пољо-прнвредннх радова, Словени су показивали свуда особиту вољу за трговином. Гост, тргсвац, странад, сматрани су код њих као света лица и врло радо су их дочекивали. Отацје глава породиди својој, остало одрасло мушкиње ради земљу или чува стоку, а жене справљају одело, чувају деду и помажу у пољу људима својим. Кад умре отад, синови остају у задрузи, и старешина буде најстарији снн, који по договору располаже задружннм пословима, иде на општинске зборове , и заступа где треба користи задруге своје. Таквим начином није могло бити сиротшье ни просјака код старих Словена, јер се задруга стирала о болним и немоћним члановима својим и о њиховој деди. Пољски радови вршенп су често мобом и позајмидом, као и данас. Словени су још у оно давно доба патриархадног и пастирског живота, знали за природну и праведну основу задружног иман>а, задружног рада и уживавьа. Кад би се задруга одвећ умножила, те није могла ваше да опстане на том имању , онда би се делила па нове мање задруге, којима се давало нове општинске земље, али та земља опет је сматрана као задружна , а непокретне личне својине, т. ј. да је ко од задругара могао изван за-