Topola

Pilad. Bjež’ onoga, koji tvoga brata mori ! Ifigenija. Ali taj je meni učinio dobra. Pilad. Od nevolje šta je, to nije neharnost. Ifigenija. Jeste, al ju samo nevolja opravda. Pilad. Tebe će opravdat pred bogom i Ijudim Ifige?iija. Al s tim moje srce zadovoljno nije. Pilad. Koji preveć traži, taj oholost skriva. Ifigenija. Ja ne ću izvidjat, nego samo ćutim. Pilad Ako ćutiš pravo, moraš sebe c’jenit, Ifigenija. Samo čisto srce u sebi uživa. Pilad. Ti ostade takva i u hramu samom ; a život nas uči, da sudimo blago o sebi i drugim, to ’š i ti naučit, Čudesno je jako stvoreno to pleme, tako prepleteno na petlje i uzle,