Topola

56

Težke su pogube od svud ga pritisle; Nu mali, ki Ijube, što ima doć’, misle. Ni’e slike zaisto grdoba grdobi; Ma zlato ono isto, kiem liepu vil’ dobi, Imat će moć i vlas’ toliko veliku Za podat’ večeras Miljenku smrt priku.

Ljubdrag.

Razbiram i ja to svaki čas u meni; Da moć tu ima zlato, ostajem smeteni. Ah prikor, u dugu tamnilu neznanja Cić zlata drug drugu ko rob da se klanja! Bit će od svieh sudjeno, ako što se odredi Da Miljenko obćeno veličanstvo uvriedi; Svačija tim ruka bit’ mu će na poraz, Na smrt ga će od puka osudit’ svega glas.

(Dolazi glasnik Radmil.)

Tim njegovu smrt istinu Sa mnom od sad plači i cvili, Misleć, kako pastir mili Cić grdobe zlatne izginu. O Miljenko, vjerenikom Cim večeras svak te pazi, Jaoh, s neharnom sgodom prikom Nemila te smrt porazi.

Glasnik.

Tko ovo sada nepravedno S Miljenkove smrti cvieli, Kad vas kolik puk se u jedno Š njim raduje i veseli?