Topola

39

Pelinka

Da reci, bi li kad, da njoj se ostavi Dar koji u zaklad ođ tvoje Ijubavi?

Miljenko.

Opal-c je način svim, koji me učiš ti; Ne daj bog s darovim k Dubravci hoditi, Scienit' vil’ gizdavu za ženu lakomu! Ja ne ću mudros tvu poslušat' u tomu. K srcima časnimi ni’e triebi s darom it’ Ako u vik prid njimi omraze neć’ dobit'.

Pelinka,

Varaš se: bez mite sve je to inako, Darovi zamite nebesa i pako; Darim se vlada sviet na volji i sudi, Dar pravi može riet’ gospar se od Ijudi. Ljuvena dar je stril’, ka sgadja i sili Na Ijubav svaku vil’, po tom se k njoj strili Milisav razumni, znaš, što ono veljaše, Da u stare jošte dni, kad zlatni vik bjaše, Kad Ijubljen svak Ijubi, ni u to ima sram, Ter jezik srcu bi i ustom jedan sam; Tad bješe svaki dan Ijuvenieb od žena; Dar daruj« ta pjesan začinat’ obćena.

Miljenko.

Cudne su nad sve ine, kč kažeš, rieči te.

Pelinka.

Ali su istine, u razlog očite. Cuj ino; skup broji čovjek se mnogo ti, U Ijubav svu koji toliko iztrati