Topola

251

Evo me, kako ludo poginuh !... » Čim to izusti, već i preminu. * * Koga god u dol namjesti sudba, Nek ga na goru ne vuče žudba. Stanko Vraz.

Iztočna priča. Nekom šahu ne znam gdje se sbilo O tri miša jednom se je snilo : Jedan bješe tusto oblo zviere, Drugi mršav preko svake mjere, Treći pako ne znam s kog uzroka Sliep bijaše baš na oba oka. Šah mudraca pita, što to znači? A taj tako san mu protumači : «Tusto zviere», reče muž taj bistar, «Gospodaru, to je tvoj ministar; Miš mršavi, gospodaru vriedni, Nije ino već tvoj narod biedni, A on sliepac na obadva oka, To je tvoja osoba visoka.» Dopade se, gle golema čuda! Možnom šahu ta izreka huda, Obilato nagradi svog roba I otvori širom oka oba. Čini, što se tek sa sviešću slaže, A ne, što mu taj ii onaj kaže, Narod mu se otusti za mala, No ministru nestalo je sala! Dimitrija Demeter.

Pri ča.

Kad je Višnji sviet stvorio, Nije bilo ružica, A još manje bielih liera I tih modrih ljubica.

K zemlji sašo blag angjelak, Da se njome prošeće ; Kud god vam je prolazio, Osvitalo proljeće.