Topola

27

neprijatelju mnogo neprilika i gorkih časova. Dapače i poslije Eabelaisove smrti bijaše dosta neplemenit, da je neprestance širio zle glasove o čovjeku, na kojega se nije usudio za života javno navaliti. God. 1551. izađe napokon s osobitim dopuštenjem kraljevim IV. knjiga romana, 111. knjiga Pantagruela, koju je Eabelais pod svojim imenom izdao kod Michel a Fezendata u Parizu. Namah podigoše njegovi neprijatelji silnu graju. Sorbonna zatraži naredbom odi. ožujka 1552. od parlamenta, da se knjiga uništi, no piščevim zaštitnicima, a među njima sada i kardicalu chatillonskomu i châtelskomu, kraljevu štiocu pođe za rukom, te su od kralja postigli najprije da je izvedba naredbe bila odgođena, a kasnije čak i to, da je bila dopuštena prodaja knjige. Mahom bude po cijeloj Francuskoj raširena različnim zakonitim i nezakonitim izdanjima, te je isto tako uspjela kao i prvašuje knjige. Eabelais je za svoga boravka u St.-Mauru, Eimu, Montpellieru, Lyonu i Meudonu pored svog liječničkog i župničkoga zvanja uvijek bio djelatan kao pisac. Osim 111. i IV. knjige Gargantue i Pantagruela izradio je za knjižare nekoliko almanaka (za god. 1546., 1548. i 1550.), te vele, da je napisao još jedno latinsko djelo, koje je na francuski preveo Claude Massuau. 1 Izdavajući prve četiri knjige svog glavnoga djela, imao je da svlada toliko poteškoća, a progoni slobodoumnih ljudi i smutnje u Francuskoj bijahu tolike, da se nije žurio posljednju knjiga

1 Stratagèmes c’ est-à-dire, Prouesses et ruses de guerres du preux et tres célèbre Chevalier Langey (po svoj prilici Guillaume de Bellay), au commencement de la tierce guerre Cesariane ; traduit du latin de Fr. Rabelais, par Claude Massuau. (Prevodilac bijaše jedan od kućnih prijatelja kardinala du Bellaya.) Lyon, Sebast. Gryphius, 154Ž.