Topola

горе л украса простор земље, не пзг.геда друкније него као кад бп се раљаво човеково темо оставнлобез пкаке неге н лечења." За ваљевски : .Некад су сва Посавина, и сва раван тамнавска п колубарска бпле густе растове шуме као какво зелено море. Данас је ту гора јаво проређена, тек пма забрана засебнпх плп општпнских, у којима се шума при.шпно одржала. Дрвета су ту највише: растова,. граничева, п церова. Пма још, на неким п неким местнма, леппх гајева, као што су: брежђански, осенански, паштрићски, вључански, бабаићскп, мушпћскп, боговађски и т. д. Само се мора приметпти, да је на много места гора већ остарела: немило је погледати по врх кога колубарскога гаја у ком су готово свн грмови сувоврхи. Медведнпк је сав обрастао у густу шуму, а готово тако п Маљен.“ За шабачки: ,Од зеленог Китога, који су и Туркиње онако тужно клеле да се ,не зелени в , нема данас готово ништа. Старци сами кажу: „Где пре нисп могао гује за реп пзвући, данас можеш терати ннтов.“ Има још ло која честа, али то су већ забрани појединнх људи. Само је све осоје церско покривено врасном гором, п највише родном. Мудром сечом и штедљивим трошењем тога блага може се оно начинити готово непсцрпљпво, али ако се, сачувај Боже, скпне Цсру тај бпљни накпт, онда лако може и он показати голе кости своје, као што је већ учинила Баба (внше Па-

123

ШУМЕ У СРБПЈП