Topola

пржчао. Отад му је умр’о рано, а мајка му остане пука сиротпда са пешесторо снте п спабежп, те за то он „ отпде у најам“ (у неке Ђукиће у Плоду), да нздржп п отхранп ову сиротпњу. Прича он, да ,је служпо за двадесет ока брапша на месед, п да га је у гаћама доноспо кућп, јер, ве.гл, вреће нпсмо имали. Пад га ко заппта: како може у гаћама, он ве.тп: „Тако: завежп доле ногавпде, а озго наби добро, па поподп п застеља нечпм. па упртп преко рамена као бпсазе, па носп. Покојна мати, веди, у сан се не снпла, једва бп, јадна допекала, па меси, онако несејано, (само некје више), и мешај с копрпвама п зељем, те градп зе.ванпк ка’ оно ћурппћпма; те, покојна, Бог да ЈУ ДУ Ш У простп, отхранп п одржа све, п нзведе на пут ка’ самп Бог!“ Чича Апђелко је п као слуга бпо необпчан слуга. Куд год пде, он пева; где год дође, он разговара; што год радп, стојп му од руке и иде му од срца. Сви вељаху: „Благо Анђелку, кад има онако срце! Он слуга, па пева куд год пде н што год радп! Кад он овако туђу кућу кућп, Бога мп ће он стећ’ п своју, п бпће срећан“.... Газда говораше: „Куд Анђелка пратпм, ја не брпнем ка’ да сам п сам отишао за онај посао. Још во.пш њега да пратнм у Жупу за впно. но ја да идем; ја могу п да се оппјем па да не затворпм добро буре јал’ подрум па да отпдне то-