Topola

„Ја што знадо' п умедо’ богме, ја чине’ честп п поштења ка’ својпи гостима п свема људпма; а кад впдо’ да немам коме, ја побего’.... Е, сад впдпм да п старешпна пма свакојаке“.... Годпне 1868 чпча Анђедко дође у Крагујевац, да впди спна Јову, којп му беше у гпмназијп. Том прплнком беше донео п једну страннцу впна да прода, те да Јови остави коју пару. Пз Жупе се деспо с кприцпјама, који су по занату носидп впно у Ерагујевац на продају. Сваки је терао најмање по два коња, а Анђедко једнога п терао и јахао. У путу овп, у Новоселпма, Подунавцпма и Чукојевцу, продаду некп с једнога а некп и са по два коња, па на Бајчетинп, впше Крагујевца, онај остатак разднју у све мешине п допуне водом. Анђе.тко се крстио и каменпо од чуда, шта раде онп и молпо Бога, да не пусти каку ха.гу на Жупу, те да је убије... Дођу и на пијацу крагујевачку п истоваре „код Ерста.“ У ред с њима стаде п Анђелко са своја два мешинчета. Додазе муштерије и пробају. Дође и један чаршидија у чошнпм хаљинама, па проба код свих редом п дође и чича Анђелку. Узе п његово ,шише“ н наже један пут, другп пут, па викну: „А што га нагрди овако, рђо стара?!“ Анђелко се упрепасти! Ннко њега дотле није тако назвао нп кад је био слуга. Погледа овога необпчнога муштерију, па му сасвпм мпрно рече:

25