Topola

је немамо. Мп је морамо иматп. Од куд? Да кујемо п скујемо нову, па да кажемо: дрвеће, рашће, то не можемо н нећемо. Онда нам остаје да учпнимо оно, што је већ учињено: да од овпх готовпх речп пзаберемо једну, која ће нам, за невољу, понајбо.Ђе казатп оно, што хоћемо њоме да кажемо? Па која је. то ? Грштак, гај, шнб п луг за цело нису, јер су оне све малене за оволико значење. Пданина, опет није, јер то значи п оно брдо, онај иредео, где расте много дрвеће, а није дрвеће само. Забран и воћњак још мање. Остају нам дакде још два појма: Шума п гора, да нзмеђу њих учпнимо ужн избор. Но какав ће да буде? Ако хоћемо да буде сдободан, мп би дади свој гдас за онај други, јер нам се чинп, даје он попударнијп, већи, јачп, пунпји п способнијп да каже све оно што мп жедпмо. 1 ) Но ако хоћемо да решимо по уобичајеном начпну, по већини, онда ће пзбор пасти на онога првога кандидата: на шуму.

Ј ) У народу српском никад пли барем врло ретко се чује да се рекне; грдна се шума посече, ио: »грдна се гора посече.« Не каже се: затрсмо шуму, него; »затрсмо гору .« Не каже се; овп људп имају још доста шуме, но; »горе.« Отац спну, чоаек човеку, старпји млађем, рећп ће за неко место, одакле цпгапп данас чупају, ваде н цепају пањевље, те се греју, овако: »Овде је пре толико и толико годипа била гора као конопља, а сад ето какво је!« А неће рећп: овде је пре бпла шума.... II пословица вели; гора не порасте за дан п иоћ. У иарода шума је толико исто, колико н шумарица и шумарје; а оно што се данас мпслн кад се каже: »шуме у Србпји«, »гајење п пропзвођење шума«, »затирање шума« пт. д. то он зове гора. Гора је чак и посечено, јапија, н. пр. каже се: шта се горе навуче за ту п ту ћупрпју!« »Шта горе иструну ту и ту на гонплп!« -Силна се гора утроши за ту п ту грађевпну н т. д. »Горо-

49

Ш У М А

ЗАГОРКИЊА