Topola

Љубе љуби, дед} г газп, Часномс се крсту паази, На кољу нам јече браћа, Лд’ пм хајдук зајам враћа, Заман Туре сп.шо гледп, Да досадп каурину, Већ с.е дпже у дданпну; Спдна чета амо газп; Ад’ се ма.lo ко год сдази! Ох, ада мн расте кпка, Кад пушака стане дика! Па кад згдедам турска скота, Па кад мп се с коња смота, Кад му гдаву псећу збрпјем, Па на кодад кад набијем! Турским гдавам гору кптпм 0, хнјдучке дпвне среће! Турским пушкам шаропптпм Кптпм своје српско пдеће, Турска пз г шка Туре бида Турско бдаго задобида! Ннко тебе нећеде помоћи, Роде мпди, у дретешкој иоћи, Лл' с' у гору диже сипак пусти, Ла дохвати руком тај мрак густи, Хајдук кликну, шара иушка илану, А Србији бијел даи оевану. Неумрдп Бранко нн у своме бисерноме „Ђачком растанку" не може да остане дужан твордпма снободе ; гори и њеној дедн : Ој, Чуипћу, љута гујо, Ој, Ћурчпјо, мрки вујо, Ао, Дуко, Турска муко, Ао, Петре,

59

БХIБ.IИСКТТ II ИСТОРИСКИ ЗНАЧАЈ