Topola

тд.лгнплг увпђавношћу, поред овога, поштова.ш овшг и у овоме још нешто. А шта? То је баш оно, што нас највише ннтересује, п што ћемо да разг.тедамо у овој књпжпцп. То нама п јесте гаавно, а ово је све бидо споредно.

IV Дрво и вода

Мада семка зарпје се у земљу, постојп, ов.тажп се, загреје се, набрекне, пукне п пстера на једну страну једну кдпцу, ана другу другу. Оно прво су жп.шце, ово друго к.шца. Жп.ге пду до.ге, у зем.ну; к.шца пзлази горе над земљу, у ваздух. За кратко време од оне мале семке направпо се, пзпшао, горостасан грм, од некодпко стотпна ока п некоапко бојева човечјих. Од куд од драма товарп п од гмпзе џпн?! И пз малога јајета пзпђе ве.шкп орао. П од малога телета порасте вешкп во. П од мадога детета буде вешки човек. Но оршћ поједе спда божа ппшћа, док порасте; теле попасе много траве; дете подојп доста мајкпна м.гека, поједе доста крпза, супе, хдеба, меса пт. д. Па од тога п порасте. Но како семка без млека, х.теба, меса, пт. д. постаде дрво? И она је мора.га нешто јести, кад је порасла. А кад нпје јела х.геба, меса, мдека, она је морала нешто друго. Од куд јој је то друто нешто? Ко јој дао? Семка може само у земљп да нпкне, п да порасте вешко дрво; дакле мора земља да јој даје оно што она једе, те порасте. Пз земље нпкне п пз н.е расте свако дрво. То су њена деца, н она је њина

64

ЗАГOРКIIЊА