Topola

Сва та вода што је отишла горе, у небо, са земље п пз мора, саставп се заједно, скупп се у једно и направи облак. И, ето, отуд облак. Сваки је видео об.хак, и гдедао га, како се поносно шета по небу. Свакп зна, да је по неки облак бео као кајмак или мдеко, неки као вуна илијарпна (па би се радо у н, бадпо, п проваљушкао се), некп пепељаст, неки црн п страшан и т. д. Сваки зна из какога облака пада крупна а из какога сптна кпша, из какога град, снег пт. д. Ко не зна, нека пази и види, па ће знати, а ми ћемо да поприпамо оно што не може да се види, п што многи не знају, а то је: како се од облака направи ктиа, снег, град пт. д. Облак је магла, густа и висока. Магла је баш као оно што нам излазп из уста кад дпшемо. Ако ћете сада да вам кажем како се облак претвара у воду, онда немојте тражити да вам о томе принам, но ме послушајте, па отиднпте часком на прозор. Хупите, дишите тако, да вам онај дах, (душа), она пара, што вам излази пз уста, удара на стакло! Ето, како се ухватп нешто бело по стаклу! Ако дувате непрестано на стакло, ухватнће се још више овога белога, а мало за тнм гледајте кпшне капљнде како склизе ннза стакло. И, ето, ви сте направпли кпшу од оне магле што излази из уста. А како сте је направили, како постаде вода од оне паре из уста, п то можете знати лако, ако се сетите да је стакло хладно, и да је лети, на загрејаном стаклу, не можете направити. За то и из оне нстинске велике магле неће да сипн онда кад је топло и сунце изгрева, а у вече, ноћу, у јесен и дању и ноћу,

71

ШУМЕ II ВОДА