Topola

хоће, јер јој је хладно. И што је год хмадније, то је она гушћа, п све впше сипп пз ње она сптна кпшпца. Облак је висок. Горе је хладно. Њему је зпма. п он се згрчп, згусне, п тада се граде кашвице, оне што падају доле. Што је горе хладнпје, што се.облак вшпе расхлади, п киша крупнпја пада. Ако је облак много впсоко, капљпце, падајућп озго, док дођу до земље, уз гред порасту, јер се п на њпх хвата роса као оно на стакло од прозора, п падају на земљу велпке. Ако облак оде горе одвпше далеко, (а паре пма много п непрестано се пење), а духне одвпше студен ветар, те га јако расхладп. па још п капљлцама не да да падају, него пх често враћа у вис, онда се оне смрзну. па на земљу пада грид. Што је год облак у већој впспнп, а јачп п хладнпјп ветар, којп га расхладп, то је п град крупнији. Зими облак не може да пде впсоко, јер је хладно п на земљп а камо лп горе. Он је онда блпзу земље. Чпм више захладни. плп духне какав хладнпјп ветар. оно се градп снсг п пада. Како се градп кпша. тако се начпнп п роси; само што се киша градп пз облака, а роса не, но од оне паре што је пма у ваздуху; п што облак расхладп ветар, а пару онај камен шш ллст пли цвет. на којп роса пада. А слана се правп као снег, алп не пз облака, но опет од оне паре у ваздуху. (као п роса) кад се она смрзне. Бпла киша, бно град, био снег. (била роса плп слана), све пада на земљу. Све, с неба плп из ваздуха пада на земљу. Ншпта не може да остане горе на небу пли да падне негде на друго место. но мора на земљу. И, ето, отуд је земљп она сплна вода.

72

3АГОР К И Њ А